Kao i kod svih klasičnih invazija i agresija, u ranim jutarnjim satima, Putin je pokrenuo okupaciju i svrgavanje sa vlasti demokratski izabrane vlasti u Ukrajini.
Imali smo priliku vidjeti Putinovu brutalnost u Čečeniji i Groznom, instaliranje poslušnog i podobnog režima lokalnih čečenskih oligarha u toj republici.
Nije Zapad uradio ništa kada je Putin ušetao i zadržao pod svojom kontrolom dijelove nezavisne Gruzije.
Mirno, bez reakcija Putin je anektirao i Krim. Bombardovao je po Siriji, kada je i šta je htio, te održavao Asada, ubicu sijrijskog naroda na vlasti.
Nije se Putin zadovoljio samo Krimom, pa je po sovjoj volji, mimo međunarodnog prava i poretka, pod svoju kontrolu stavio dvije ukrajinske oblesti Lugansk i Donjeck. Da bi ih na kraju i priznao.
Ulagao je Putin veta na rezolucije UN, koje su se ticale genocida u Srebrenici.
Za sve ove godine, Putinovih vojnih akcija, poduhvata, međunarodnog nasilja, Zapad, ako takvo nešto, a da je konzistentno postoji, pomalo je pratio, još manje reagovao, dok jutros, na istočnim granicama EU nisu odjeknule ruske rakete. Stalni i pokazalo se, jalovi, pozivi na mir i razum nisu urodili plodom.
Tokom cijele, Putinove, ukrajinske šahovske partije, Zapadni Balkan je za Rusiju bio veoma značajno područje na ploči. Balkanski pijuni u Beogradu i Banja Luci, odigrali su svoj dio igre, podižuči i spuštajući tenzije, onako kako Moskva zatraži.
Milorad i Aleksandar, iako pijuni, za sve to vrijeme su glumili mnogo jače fugire. Glumatali su lovce i topove poigravajući se sa EU i SAD-om, te pokušavajući ekvillibrirati između dva bloka. Putin im je, međutim pokazao da su samo pijuni, priznavši genocid koji su počinili u Bosni i Hercegovini. Snažno ih je raskrinkala Velika Britanija.
Izgleda, kao da je došao trenutak istine. Ostaje pitanje, da li će birokratizirani Zapad, posebno EU, sa svojim komplikovanim sistemom odlučivanja i veoma difuznim političkim i ekonomskim interesima poslati Beogradu i Banja Luci ključnu bušovsku poruku: Ko nije s nama, protiv nas je? A, Banja Luka, kao i Beograd su, jasno je kao dan, sve ove godine s Putinom. Dodik i Vučić kao Putinovi bijeli pijuni. Vučić samo malo mudrije, stoji polje iza, nadajući se da će se pretovriti u balkanskog kralja.
Ne treba zaboraviti, da je ključni Putinov igrač na Balkanu, Aleksandar Vučić, tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, nosao kalašnjikove i municiju po okolnim sarajevskim brdima. Ne treba zaboraviti njegove zapaljive skupštinske govore u kojim je prijetio ubistvom stotine muslimana za jednog Srbina.
Ne treba ni Hrvatska zaboraviti prijetnje mladog Vučića izrečene na ratnohuškačkim skupovima u Kninu.
I ne treba podcijeniti beogradske i banjalučke dvostruke igre, negiranje suvereniteta i integriteta naredne ugrožene zemlje u Evropi, nakon Ukrajine, Bosne i Hercegovine.
Imamo iskustvo, hoćemo li se njime koristiti?
