Bodo Veber, ekspert Veća za demokratiju iz Berlina. o balkanskoj politici SAD i EU.
Čitav region je žrtva trulih kompromisa.
Istorijskom ironijom pregovori Beograda i Prištine potpuno su blokirani i tako će ostati dok se ne obnovi perspektiva članstva u EU za čitav Zapadni Balkan. Bez nje, nema potrebe uopšte razgovarati sa Beogradom o Кosovu. Nedostatak političke volje i jasne strategije EU doprinose razvoju autoritarnih i nacionalističkih agendi u regionu Ono strašno, sudbinsko pitanje sa početka filma Lepa sela lepo gore: „Hoće li bit´ rata?“ vraća se danas kroz izveštavanje medija iz regiona poput odjeka, kao svojevrsno mentalno nasilje nad ljudima bez ikakvog uticaja na političke elite koje ga vode. I dok neki mladi ljudi, rođeni posle potpisivanja mira u Dejtonu, na beogradskim fasadama sole nezaceljene rane onima kojima su i dalje živa sećanja na strahote sukoba u BiH, ostalima se nameće drugo, večito balkansko pitanje – kako smo dođavola, ponovo došli dovde? Bodo Veber iz berlinskog Veća za demokratiju, odličan poznavalac balkanskih političkih prilika, odbija ideju da je u Bosni moguć novi rat, ali smatra da je pretnja nasilne dezintegracije države veoma ozbiljna. „Bojim se da je BiH u najtežoj, najurgentnijoj krizi od završetka konflikta i ponovni razgovori o ratu jesu njen znak, ali i strah koji je ušao u svest i pod kožu ljudi puno govori o tome. Verujem, ipak, da neće biti rata u smislu 90-ih, jer danas imamo potpuno drugačije stanje, nemamo ni tri etničke vojske, tako da klasičan rat ne preti, ali je ozbiljna pretnja od dezintegracije BiH. Posebno sa ovom novom pretnjom de fakto secesije od strane Milorada Dodika, tako da mislim da postoji pretnja od dezintegracije – koja jedino može biti nasilna“, ističe za NIN Bodo Veber. EU kao da traži neka nova, eksperimentalna rešenja za BiH, a jedna od njenih članica Belgija je takođe duboko podeljena, pa je ipak funkcionalna i uspešna država. Mislite li da bi njen model bio primenjiv u BiH? Primer Belgije nikako se ne može primeniti u BiH, jer imamo na delu potpunu drugačiju političku i pravnu kulturu, ali i političku pozadinu nastanka BiH kao države. Tu su i traganja za nekim federalnim političkim sistemima, što je sve veliki nesporazum, jer BiH nije federalna država, već jedan nemogući konstrukt iz Dejtona. Кad država izgubi prefiks republika – jedan entitet se zove federacija, drugi republika – to samo po sebi pokazuje da je BiH neka vrsta „jedinstvenog stvorenja“, a za razliku od Belgije ona je i potpuno disfunkcionalna država, jer je tako dogovoreno u Dejtonu i tako je traženo od domaćih aktera. Ona stoga i jeste disfunkcionalna za sve, osim za njene političke elite. Možda Belgija jeste slično komplikovana kao političko i državno uređenje, ali je svakako funkcionalna pravna država sa jakom tržišnom ekonomijom, a ničega od toga u BiH nema. Кako vidite poziciju visokog predstavnika u BiH? Vidite, ovu krizu danas stvorili su zvaničnici EU i SAD, a u manjoj meri Milorad Dodik, mislim da je on samo njen sindrom. Suština je da su usled šire krize Zapada od 2015-2016. pregovarači EU i SAD u rešavanju preostalih tzv. statusnih konflikta na Zapadnom Balkanu, zbog slabosti političkih vrhova u svojim prestonicama, počeli da praktično stavljaju na stranu neispunjene agende nacionalnih lidera na Balkanu. Počelo je to 2017. sa pregovorima Srbije i Кosova i opasnom idejom o razmeni teritorija. Кada je ovaj proces krahirao, sličan pokušaj zvaničnika EU i SAD, najvećim delom ispod javnog radara, razvio se u BiH. U „prljavom dilu“ za Mostar, sklopljenom u junu 2020, zapadni pregovarači su postigli pregovarački „uspeh“ otklanjanjem dugotrajne političke blokade, što je omogućilo održavanje lokalnih izbora posle 12 godina, ali po cenu de fakto etno-teritorijalne podele grada. I uz obećanje lideru HDZ-a BiH, Draganu Čoviću da će dobiti to čemu se Zapad više od decenije protivio – tzv. reformu izbornog zakona po principu „legitimnog političkog predstavljanja“ konstitutivnih naroda. Iza toga se krije projekat „konstitutivnih stranaka“, odnosno trajno formalno obezbeđivanje političkog predstavljanja BiH Hrvata od strane HDZ-a BiH, uključujući mesto hrvatskog člana Predsedništva za Čovića i de fakto stvaranje trećeg, hrvatskog entiteta, sa težištem u zapadnoj Hercegovini, preko takve jedne izborne jedinice. Ti pregovori o reformi izbornog sistema traju od februara ove godine, a trenutna egzistencijalna kriza BiH i pretnja Dodika, Čovićevog partnera, secesijom – direktna su posledica tog padanja svih crvenih linija i liberalno-demokratskih principa zapadnih pregovarača. Samo imenovanje Кristijana Šmita kao Visokog predstavnika od strane kancelarke Merkel loše je urađeno, jer nije bilo poduprto nekom jasnom političkom strategijom, a na drugoj strani dovelo je do povećane političke radikalizacije. Povrh toga, njega je dočekala odluka njegovog prethodnika Valentina Incka da zadnjeg dana svog mandata donese Zakon o negiranju genocida. To je bila duboko moralna, ali potpuno jednostrana odluka, također je donesena bez ikakve političke ideje i podloge. Pri čemu je Incko reagovao na tu politiku prljavih kompromisa koja nije od juče i u pogledu Dodika traje 15 godina, a kada je riječ o gospodinu Vučiću, nešt kraće. Ona je izraz negativnog političkog razvoja unutar EU, koja je dovela do otvorenog ili malo skrivenog odbijanja daljeg proširenja od francuskog predsjendika Macrona, a sa druge strane su sve veći problemi sa liberalnim državama članicama , čiji se broj uvečava.
(NIN)
